savetovaliste@izadji.rs
Categories
Blog

Da li ste se javili psihologu, i zašto ne?

Razlozi zbog kojih se možemo javiti psihologu i započeti psihoterapijski proces proizilaze iz specifičnog iskustva svakoga od nas. Psihoterapijski proces sa gej, biseksualnim ili transrodnim klijentima je na mnoge načine sličan onom sa strejt, gender-conforming ili cis klijentima. Svesni smo različitih aspekata života koji mogu biti teški, bolni ili zbunjući, a na koje nailazimo nezavisno od našeg rodnog identiteta i seksualne orijentacije. 

U našem savetovalištu nudimo besplatno savetovanje i podršku LGBTI* mladima. Kroz dosadašnje iskustvo, primetili smo neke važne teme, o kojima možete čitati u nastavku ovog teksta.

 

Romantične veze

 

Romantične veze predstavljaju ključan razvojni kontekst za adolescente, a prva romantična iskustva mogu uticati na način na koji ulazimo i gradimo romantične veze u odraslom dobu.

U turbulentnim tinejdžerskim godinama, većina nas je gradila očekivanja o romantičnim odnosima na osnovu serija, filmova ili knjiga. Danas, mejnstrim kultura i dalje manjka reprezentativnih likova, koji bi na realističan način prikazali dinamiku ne-heteroseksualnih veza.

Ko koga zove na prvi dejt? Koliko se čeka na prvi seks i ko ga inicira? Ko kome prvi kaže “Volim te”? Ko koga prosi? Ko raskida, a ko moli za pomirenje?

Deluje da na ova pitanja nije teško odgovoriti, ali se često susrećemo sa tim da nam mejnstrim kultura i dalje nudi odgovore bazirane na heteronormativnim načelima. 

Ukoliko se nađemo zbunjeni povodom toga kako želimo da naš odnos sa nekom osobom izgleda, psihoterapija može biti dobro mesto za razmišljanje o ovim temama. Možemo otkriti da u odsustvu pravila zapravo nalazimo slobodu, ili prestati da se osuđujemo zato što ipak naginjemo ka tradicionalnijim vrednostima. 

 

Identitet na poslu

 

Iako je identitet generalno važna tema za mlade ljude, pitanje identiteta na poslu ili u školi je važno za bilo koga od nas. Svako od nas, na razne načine, svakodnevno komunicira svoj identitet sa ljudima oko sebe. Šaljemo jedni drugima mini signale povodom toga ko smo, što zadovoljava unutrašnju potrebu da predvidimo svet oko sebe. 

Ukoliko postoji važan deo našeg identiteta koji moramo kriti, to postaje još jedan zadatak na našoj svakodnevnoj “to-do” listi. Istraživanje o položaju LGBT+ osoba na tržištu rada, sprovedeno 2018. godine od strane Centra za istraživanje i razvoj društva IDEAS, ukazalo je na to da se svega 20% LGBT+ osoba u Srbiji oseća slobodno da ispoljava svoju seksualnu orijentaciju na radnom mestu.

Psihoterapija može biti dobar način da sagledamo sebe u kontekstu kolektiva. Kroz terapijski proces, osoba se može osnažiti da na poslu slobodno izražava sebe, ili može dobiti podršku i izgraditi zdrave strategije prevladavanja ukoliko joj radno mesto ne dozvoljava da neinhibirano komunicira svoj identitet.

 

Tihi gubici i tihe pobede

 

U sklopu ljudske prirode je i potreba da sa drugim ljudima delimo svoje iskustvo. Za osobe koje pripadaju LGBTI* populaciji, stresni životni događaji mogu biti otežani i zbog toga što su resursi za prevladavanje ograničeni. Istraživanja su pokazala da je pripadnost LGBTI* manjinskoj grupi povezana sa višom stopom depresije kod pripadnika ove grupe, a kao rezultat stigmatizacije seksualnih i rodnih identiteta.

Današnje društvo poseduje već uspostavljene rituale organizovane oko pozitivnih i negativnih životnih događaja. Roditelji nam pomažu da se selimo, prijatelji nam donose sladoled kada raskinemo i bake i deke nas neguju kada smo bolesni. Ukoliko postoji neki aspekt našeg života koji ne komuniciramo sa ljudima oko sebe, imamo manje šanse da dobijemo podršku koja nam je potrebna. Pa tako naši roditelji ne znaju da već nedeljama patimo zbog raskida, niti šef na poslu ima razumevanja za to što smo skoro započeli hormonsku terapiju. Baka ne zna da smo baš sinoć imali svoj prvi seks.

Prolazimo kroz niz tihih, skrivenih gubitaka i pobeda. Kroz psihoterapijski proces možemo naučiti da vidimo šta nam je sve na tanjiru i razvijemo empatiju prema sopstvenom iskustvu. Možemo i naučiti da nam pobede, iako nekada tajne, budu jednako važne i posebne.

Literatura:

Collins, W. A., Welsh, D. P., & Furman, W. (2009). Adolescent romantic relationships. Annual review of psychology, 60, 631-652.

Feiring, C. (1999). Gender identity and the development of romantic relationships in adolescence. The development of romantic relationships in adolescence, 211-232.

Milanović, M., & Antonijević Priljeva, M. (2018). Istraživanje položaja LGBT osoba u oblasti rada i zapošljavanja. Beograd: Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS

Mongelli, F., Perrone, D., Balducci, J., Sacchetti, A., Ferrari, S., Mattei, G., & Galeazzi, G. M. (2019). Minority stress and mental health among LGBT populations: an update on the evidence.

Autorka teksta: Aleksandra Marković, dip. psiholog