savetovaliste@izadji.rs
Categories
Blog Vesti

“Let’s Challenge Gender Roles”

Let’s Challenge Gender RolesZnate za one projekte koje se provode pro forme? Ovo nije jedan od njih.

Razlozi za to ogledaju se u pristupu facilitatora Andree i Maksa, ali i u impresijama i idejama koje je svako od nas doneo umesto suvenira iz Ljubljane.

Projekti koji se dotiču važnih tema kao što su rodni identiteti, različiti oblici diskriminacije i privilegija, kao i shvatanja i senzibilisanost koje se razvijaju kao posledica tog projekta, ne mogu se tretirati kao da su za jednokratnu upotrebu – uz okupljanje učesnika relativno sličnih stavova i pozadine, koji se slažu u svemu i koji će, po povratku u svoj grad, nastaviti da žive identično kao i pre. To, bez sumnje, znači da su sve kvote ispunjene i da su svi srećni i zadovoljni – kako organizacije tako i učesnici – ali, je li u tome poenta? Ako jeste, čak bi i tema priloga za picu proizvela burniju debatu.

No, na sreću i bez sumnje, projekatbio je najvažniji i najuticaniji kojem sam imala prilike da prisustvujem. Da razjasnimo, naravoučenije nije u tome da sam ja probirljiva znalkinja koja kritikuje naokolo, već u tome da primećujem (kod sebe, svojih vršnjaka i mlađih) potrebu i potvrdu da to što osećaju unutar sebe, a što ne vide u svojoj okolini, ipak postoji i ipak jeste u redu.

Ta potreba, najpre kod adolescenata, liči na glad koju ne zadovoljavaju površni razgovori sa ljudima koji ih pokušavaju odvratiti i prikloniti većinskom mišljenju, najčešće uz izgovor – Tako je to u Srbiji. I svi mizogini, homofobni, rasistički, seksistički komentari koji naviru iz medija, u prodavnici, u autobusu, za ručkom, prolaze neometano i bez suprotstavljanja. Ali, ima onih koji unutar sebe osećaju da tako ne treba i koji žele progovoriti protiv toga, odbiti da žive na način koji je lako objašnjiv njihovoj baki. Da bi se došlo do tako osnaženog stanja uma, neophodno je informisanje i edukacija. Ali prava, ne pro forme.

Pomenuti projekat okupio je sredinom avgusta dvadesetak učesnika i učesnica u prestonici Slovenije. Videvši prvi put jedni druge u istoj prostoriji, nismo bili sigurni šta nam je zajedničko. Dolazili smo iz različitih država, kultura, pozadina, profesija, političkih, seksualnih i religioznih orijentacija, a nismo bili ni približno istih godina. Ovo je, ispostaviće se, bio jedan od razloga za uspeh grupe.

Iako su naše aktivnosti trajale od 9:30 do 19:00, nijednom se tokom deset dana nismo osećali iscrpljeno i neraspoloženo da uživamo u preostalim satima. Ne libim se da govorim u prvom licu množine, jer su mi to potvrdili oni koji su bili sa mnom. Kada se zapitam kako je to moguće, posebno za osobu koja nije navikla na tako intenzivan ritam i nepostojanje dvočasovne dremke posle ručka, na pamet mi padaju sledeće stavke:

  • Na početku svake sesije, dobili bismo zadatak i bili podeljeni u grupe – uvek različite i nasumične(!) – i potom smo bili slobodni da odaberemo mesto na kojem nam je najkomfornije da razgovaramo sa grupom. Vremena nam je uvek bilo više nego dovoljno.
  • Zadatke nije dovoljno opisati samo rečju izazovno, pa ću probati slikovito. Često bi mi se javio instant šok kao kada ujutru pogledam na sat i vidim da sam se uspavala – Šta sad pobogu i kako da odbranim svoje ponašanje, za koje postoji apsolutno legitimni razlog, na koji možda nisam sasvim ponosna? Drugim rečima, pre ovog treninga, smatrala sam sebe dovoljno osvešćenom i informisanom, samo da bih uhvatila sebe u situaciji gde su moje predrasude veličine plavog kita. Predrasude kojih nisam bila svesna, razume se, ali to ih ne čini manje destruktivnim.
  • Empatija je majka civilizovanog i demokratskog društva. Teško je staviti se u tuđe cipele, ne zato što ne postoji želja za tim nego zato što je teško zamisliti sve okolnosti u životu neke osobe. Ukoliko dolazi iz iste sredine, moguće je, ali ni sve indijske serije ne mogu stvoriti verodostojnu sliku koju lice u lice prenose mladi koji su pobegli iz te zemlje, tražeći nešto drugačije.

Nakon svih diskusija, suočavanja, prihvatanja i introspekcije, poslednja misao pre nego što zaspim uvek bi bila koliko su naši problemi univerzalni. Nezavisno od države, civilizaciju koče identične stvari. Nerazumevanje, osuda i nasilje, najčešće tim redom, razlozi su zbog kojih jednoj brucoškinji drhte ruke kada se seti kako ju je momak zlostavljao. Zbog toga se moje prijateljice ne smeju držati za ruke i poljubiti u javnosti. I zbog toga se jedna neverovatno kreativna žena suzdržava da progovori o svojim idejama i bude u prvom planu, jer ju je jednom zbog toga neko napao pred kućom. Zapravo, to nije priča samo jedne žene ili samo jednog napada; činjenica koja me je najviše zaprepastila tokom treninga bila je da su sve učesnice preživele seksualno uznemiravanje.

Istina je da neki ljudi odbijaju sve što se sukobljava sa načelima patrijarhalnog društva u kom smo odrasli, no, srećom, među njima ima i onih kojima je samo potrebno više vremena i upoznavanja da počnu da menjaju svoje stavove. Zato je važno razgovarati i ukazivati na nepoštovanje; tome prethode pomenuto informisanje i edukacija, ali i iskustvo – iskustvo poput ovog koje sam opisala. Onda, valjda, možemo razgovarati o progresu čovečanstva i humanosti, koje nije samo na papiru i zbog papira, posebno onih od novčane vrednosti. Postoje (još jedan misaoni suvenir iz Ljubljane) i vrednosti neke druge vrste.

Marija Stojadinović

Categories
Blog Vesti

PrEP u Novom Sadu

 

AIDS katastrofa koja je 80-ih godina prošlog veka pogodila svet, a pre svega gej zajednicu, pokazala je kako kao društvo nismo umeli da odgovorimo na ovu epidemiju. Tada, jedno od popularnih mišljenja bilo je da je AIDS kazna od boga i da su kvir ljudi to i zaslužili. Između ostalog, zbog takvih stavova bilo je teže doći do sredstava za istraživanje ove bolesti i pronalaženja leka. Konačno, devedesetih godina je došlo do većih napredaka, a danas postoji kvalitetna antiretroviralna terapija koja kontrološe nivo virusa u telu zaražene osobe. 

Naučnici su potom shvatili da koristeći određenu kombinaciju lekova za HIV, infekcija se može sprečiti kod zdravih osoba koje sa terapijom počnu pre izlaganja HIV-u, iliti pre rizičnog seksualnog odnosa. Tako, pre 9 godina, u Americi je prvi put odobren PrEP koji služi kao prevencija za HIV, a danas može da se nađe u velikom broju zemalja sveta, pa i u Srbiji.

Šta je PrEP?

PrEP je skraćenica od Pre-Ekspoziciona Profilaksa i služi kao preventiva zaražavanja nekom bolešću, u ovom slučaju virusom HIV. PrEP je veoma efektan kada se uzima kako je prepisano (jedna tableta svakog dana u isto vreme) i u tom slučaju pruža oko 99 % zaštite, a ukoliko se uzima 4 puta nedeljno, pruža oko 96 %. Postoji i mogućnost uzimanja PrEP-a po potrebi (“event-based”) gde se uzimaju 2 tablete 2 do 24 sata pre rizičnog seksualnog odnosa i potom po 1 tableta u isto vreme svakog dana dok traju odnosi. Nakon poslednjeg, treba nastaviti sa tabletama još 2 dana. Ova varijanta je možda bolja za osobe koje retko ulaze u seksualne odnose, pa ne žele da piju tabletu svakog dana.

Važno je napomenuti da PrEP štiti isključivo od HIV virusa i ni jedne druge polno prenosive bolesti kao što su hepatitisi, gonoreja, hlamidija, sifilis itd. Iz tog razloga preporuka je da se kondomi i dalje koriste, bez obzira što se koristi PrEP. 

Zašto je važno uzimati PrEP kako je prepisan? 

PrEP mogu da piju samo fizički zdrave osobe koje nemaju HIV. PrEP nije lek za HIV, a ukoliko bi se uzimao nekontrolisano mogao bi da izazove velike probleme. Na primer, ako se uzima uz neidentifikovanu HIV infekciju, virus dosta brzo razvija rezistentnost na na neki od lekova u PrEP-u i u budućem lečenju HIV-a ne bi mogli da se koriste lekovi iz iste grupe jer jednostavno ne bi delovali. Zbog toga, PrEP se prepisuje samo osobama koje su neposredno pre razgovora sa lekarom proverile svoj HIV status. Ovo dovodi do još jedne dobre strane upotrebe leka PrEP – ljudi se redovno testiraju na HIV i ovo je jedan od najboljih načina prevencije širenja epidemije. Pored manje šanse za transmisiju, rano identifikovanje HIV infekcije dovodi do uspešnijeg lečenja i održavanja zdravlja obolele osobe. (Znamo da HIV uništava imuni sistem čoveka i u nekim slučajevima kada se HIV prekasno otkrije, ostanu trajne posledice po organizam i pored antiretroviralne terapije)

Takođe, važno je da infektolog prati vaše zdravlje i rezultate testova, jer PrEP u retkim slučajevima može izazvati probleme sa bubrezima, jetrom ili kostima, ali prestankom uzimanja lekova, ovi problemi nestaju. Najbolje je tražiti savet od lekara sa Infektivne klinike.

Kako doći do PrEP-a u Novom Sadu

PrEP je postao dosta dostupniji u Srbiji nego ranije. Ovaj blog, bar za sada, opisuje kako da dođete do njega u Novom Sadu, ali se nadam da ću skupiti proverene informacije i za ostale gradove u Srbiji. Evo kako da dođete do njega u Novom Sadu:

Prvi korak je odlazak na Institut za javno zdravlje Vojvodine (Higijenski zavod) u Futoškoj 121. Savetovalište za HIV i seksualno prenosive bolesti je na drugom spratu u sobama 54 i 69. Radno vreme je radnim danima od 7 do 13 časova. Tu treba popričati sa nekom od prijatnih savetnica, potpuno anonimno i besplatno, tako da nije potrebno nositi nikakav dokument ili novac, niti je potreban uput ili zakazivanje. Besplatni su testovi za HIV, hepatitis B, C i sifilis koje je neophodno uraditi pre nego što počne da se uzima PrEP, a u delu iznad je opisano zašto je to važno. Ukoliko obavestite savetnicu da ste zainteresovani za uzimanje PrEP-a, ona može da sazna vreme kada možete da odete na infektivnu kliniku (Hajduk Veljkova 1, žuta zgrada iza Poliklinike) sa svim neophodnim rezultatima i porazgovarate sa doktorkom tamo.

Sem testova u Higijenskom zavodu, privatno treba proveriti kreatinin i ureu iz krvi (cena je oko 200 dinara). Ovo je važno kako bi doktorka na infektivnoj klinici znala da su vam bubrezi u redu. U nekim slučajevima mogu vam zatražiti i druge analize, poput testa funkcije jetre, ali ovo ćete videti u razgovoru sa lekarkom (pišem u ženskom rodu jer sam ja i na Infektivnoj klinici i u Higijenskom zavodu razgovarao sa lekarkama, što ne isključuje da tu možda rade i lekari). Ukoliko je sve u redu, infektološkinja će napisati izveštaj sa kojim možete da kupite PrEP za 3 meseca (do 3 kutije). Sa tim papirom odlazite u “Benu” apoteku u Hajduk Veljkovoj pored dečije bolnice. Cena jedne kutije sa 30 tableta košta 50 evra oko 5.800 dinara. Nakon 3 meseca, neophodno je da se ponove sve analize kako bi ponovo dobili izveštaj za kupovinu PrEP-a.  

Šta je PEP?

PEP je skraćeno od Post-Ekspoziciona Profilaksa, što znači da on može da spreči (HIV) infekciju nakon izlaganja virusu. PEP se uzima najkasnije u roku od 72 sata nakon izlaganja HIV-u, ali je najefektiniji ukoliko se počne uzimati u prvih 24 sata. Doktorka u Infektivnoj klinici mi je objasnila da je potrebno doći na razgovor radi procene rizika, ali da ona ne može da izda recept za ovaj lek i da se na tržištu može naći za oko 500 evra.

Ovo je neophodno promeniti u Srbiji. U većini evropskih zemalja i PrEP i PEP su besplatni ili koštaju i do 30 puta manje nego kod nas. Realna cena PrEP-a ne prevazilazi 10 ili 15 evra, a PEP je kombinacija PrEP-a i još jednog leka. Neophodno je ovaj lek učiniti dostupnijim našim građanima i ovo bi trebalo da bude deo nacionalnog plana za preventivu širenja epidemije HIV-a i AIDS-a. Ova preventiva postoji, i ne sme da bude skupa.

U=U
Undetectable = Untransmitable iliti
PCR negativan = Neprenosivo

Danas postoji kvalitetna antiretroviralna terapija koja kontroliše nivo HIV virusa u telu zaražene osobe. Cilj je da se virulencija spusti na toliko nizak nivo u organizmu da ne može da se detektuje PCR testiranjem krvi. U većini slučajeva to se postiže već posle 6 meseci od početka uzimanja lekova. Ovaj status “undetectable viral load” treba održati redovnim uzimanjem terapije jer tada HIV više nema negativan uticaj na organizam i imuni sistem, a zaražena osoba više ne može da prenese HIV drugoj osobi seksualnim putem. (Ukoliko je jednom partneru cilj da se zaštiti samo od HIV-a, onda nakon što njegov HIV pozitivni partner postane “PCR negativan”, više nema potrebe da koristi PrEP).

Autor teksta: Tibor Miglinci