savetovaliste@izadji.rs
Categories
Vesti

Savetovalište Grupe „IZAĐI“ raspisuje poziv za volontere i volonterke!

Savetovalište Grupe „IZAĐI“ raspisuje poziv za volontere i volonterke!

U okviru našeg savetovališta, pruža se besplatna savetodavna i psihoterapijska podrška LGBTIQ+ osobama i članovima/cama njihovih porodica. Naše Savetovalište bazira se na volonterskom radu, a postoji od 2016. godine. Danas je Savetovalište članica lokalnih mreža savetovališta „Karika“ i „Sazvežđe podrške“ i ostvarilo je saradnju sa Društvom psihologa Srbije, Sekcijom za psihologiju seksualne orijentacije i rodnu različitost, kao i različitim institucijama na lokalnom nivou – školama, Centrom za socijalni rad, Savetovalištem za brak i porodicu.

Kako je Savetovalište raslo, rasla je potreba i za novim volonterima/kama, te ovom prilikom pozivamo sve diplomirane psihologe/škinje, socijalne radnike/ce i pedagoge/škinje ili studente/kinje završnih godina studija ovih usmerenja, zainteresovane za učenje, sticanje iskustva i razumevanje senzibilisanog rada sa LGBTIQ+ osobama da nam se jave na mejl vedrana@izadji.rs sa sledećim podacima:

-Ime i prezime
-Obrazovanje
-Terapijski pravac u kom se edukujete (ukoliko ste započeli edukaciju)
-CV sa opisom volonterskog iskustva do sada
-Kratak opis motivacije za volontiranjem u Savetovalištu.

Šta Savetovalište nudi volonterima?

-sticanje iskustva rada sa LGBTIQ+ osobama u polju rada sa porodicom, individualnog rada, rada sa parovima i rada sa grupama
-mogućnost sticanja iskustva u radioničarskom radu uz mentorstvo<
-redovne mesečne supervizijske susrete
-redovnu intervizijsku podršku od strane iskusnijih volontera/ki
-mogućnost učestvovanja u radu organizacije i u drugim poljima, van savetodavne prakse

Šta tražimo od volontera?

-poželjno ranije iskustvo u savetodavnim i/ili terapijskom radu
-poželjno da je osoba na višim novima edukacije iz nekog psihoterapijkog modaliteta
-spremnost za rad u timu
-otvorenost za razumevanje specifičnih iskustava LGBTIQ+ osoba
-spremnost na volonterski rad od (minimum) godinu dana u kontinuitetu

Molimo da gore navedene podatke pošaljete najkasnije do 26.12.2021. godine.

Svi zainteresovani će biti obavešteni o daljim koracima u procesu selekcije kandidata, kao i o dvodnevnoj obuci koja će im biti obezbeđena kako bi započeli volonterski angažman.

Sve dodatne informacija i pitanja možete dobiti putem mejla vedrana@izadji.rs!

 

Srećno!

Vedrana Mirković

koordinatorka Savetovališta Grupe „IZAĐI“

Categories
Blog Vesti

“Let’s Challenge Gender Roles”

Let’s Challenge Gender RolesZnate za one projekte koje se provode pro forme? Ovo nije jedan od njih.

Razlozi za to ogledaju se u pristupu facilitatora Andree i Maksa, ali i u impresijama i idejama koje je svako od nas doneo umesto suvenira iz Ljubljane.

Projekti koji se dotiču važnih tema kao što su rodni identiteti, različiti oblici diskriminacije i privilegija, kao i shvatanja i senzibilisanost koje se razvijaju kao posledica tog projekta, ne mogu se tretirati kao da su za jednokratnu upotrebu – uz okupljanje učesnika relativno sličnih stavova i pozadine, koji se slažu u svemu i koji će, po povratku u svoj grad, nastaviti da žive identično kao i pre. To, bez sumnje, znači da su sve kvote ispunjene i da su svi srećni i zadovoljni – kako organizacije tako i učesnici – ali, je li u tome poenta? Ako jeste, čak bi i tema priloga za picu proizvela burniju debatu.

No, na sreću i bez sumnje, projekatbio je najvažniji i najuticaniji kojem sam imala prilike da prisustvujem. Da razjasnimo, naravoučenije nije u tome da sam ja probirljiva znalkinja koja kritikuje naokolo, već u tome da primećujem (kod sebe, svojih vršnjaka i mlađih) potrebu i potvrdu da to što osećaju unutar sebe, a što ne vide u svojoj okolini, ipak postoji i ipak jeste u redu.

Ta potreba, najpre kod adolescenata, liči na glad koju ne zadovoljavaju površni razgovori sa ljudima koji ih pokušavaju odvratiti i prikloniti većinskom mišljenju, najčešće uz izgovor – Tako je to u Srbiji. I svi mizogini, homofobni, rasistički, seksistički komentari koji naviru iz medija, u prodavnici, u autobusu, za ručkom, prolaze neometano i bez suprotstavljanja. Ali, ima onih koji unutar sebe osećaju da tako ne treba i koji žele progovoriti protiv toga, odbiti da žive na način koji je lako objašnjiv njihovoj baki. Da bi se došlo do tako osnaženog stanja uma, neophodno je informisanje i edukacija. Ali prava, ne pro forme.

Pomenuti projekat okupio je sredinom avgusta dvadesetak učesnika i učesnica u prestonici Slovenije. Videvši prvi put jedni druge u istoj prostoriji, nismo bili sigurni šta nam je zajedničko. Dolazili smo iz različitih država, kultura, pozadina, profesija, političkih, seksualnih i religioznih orijentacija, a nismo bili ni približno istih godina. Ovo je, ispostaviće se, bio jedan od razloga za uspeh grupe.

Iako su naše aktivnosti trajale od 9:30 do 19:00, nijednom se tokom deset dana nismo osećali iscrpljeno i neraspoloženo da uživamo u preostalim satima. Ne libim se da govorim u prvom licu množine, jer su mi to potvrdili oni koji su bili sa mnom. Kada se zapitam kako je to moguće, posebno za osobu koja nije navikla na tako intenzivan ritam i nepostojanje dvočasovne dremke posle ručka, na pamet mi padaju sledeće stavke:

  • Na početku svake sesije, dobili bismo zadatak i bili podeljeni u grupe – uvek različite i nasumične(!) – i potom smo bili slobodni da odaberemo mesto na kojem nam je najkomfornije da razgovaramo sa grupom. Vremena nam je uvek bilo više nego dovoljno.
  • Zadatke nije dovoljno opisati samo rečju izazovno, pa ću probati slikovito. Često bi mi se javio instant šok kao kada ujutru pogledam na sat i vidim da sam se uspavala – Šta sad pobogu i kako da odbranim svoje ponašanje, za koje postoji apsolutno legitimni razlog, na koji možda nisam sasvim ponosna? Drugim rečima, pre ovog treninga, smatrala sam sebe dovoljno osvešćenom i informisanom, samo da bih uhvatila sebe u situaciji gde su moje predrasude veličine plavog kita. Predrasude kojih nisam bila svesna, razume se, ali to ih ne čini manje destruktivnim.
  • Empatija je majka civilizovanog i demokratskog društva. Teško je staviti se u tuđe cipele, ne zato što ne postoji želja za tim nego zato što je teško zamisliti sve okolnosti u životu neke osobe. Ukoliko dolazi iz iste sredine, moguće je, ali ni sve indijske serije ne mogu stvoriti verodostojnu sliku koju lice u lice prenose mladi koji su pobegli iz te zemlje, tražeći nešto drugačije.

Nakon svih diskusija, suočavanja, prihvatanja i introspekcije, poslednja misao pre nego što zaspim uvek bi bila koliko su naši problemi univerzalni. Nezavisno od države, civilizaciju koče identične stvari. Nerazumevanje, osuda i nasilje, najčešće tim redom, razlozi su zbog kojih jednoj brucoškinji drhte ruke kada se seti kako ju je momak zlostavljao. Zbog toga se moje prijateljice ne smeju držati za ruke i poljubiti u javnosti. I zbog toga se jedna neverovatno kreativna žena suzdržava da progovori o svojim idejama i bude u prvom planu, jer ju je jednom zbog toga neko napao pred kućom. Zapravo, to nije priča samo jedne žene ili samo jednog napada; činjenica koja me je najviše zaprepastila tokom treninga bila je da su sve učesnice preživele seksualno uznemiravanje.

Istina je da neki ljudi odbijaju sve što se sukobljava sa načelima patrijarhalnog društva u kom smo odrasli, no, srećom, među njima ima i onih kojima je samo potrebno više vremena i upoznavanja da počnu da menjaju svoje stavove. Zato je važno razgovarati i ukazivati na nepoštovanje; tome prethode pomenuto informisanje i edukacija, ali i iskustvo – iskustvo poput ovog koje sam opisala. Onda, valjda, možemo razgovarati o progresu čovečanstva i humanosti, koje nije samo na papiru i zbog papira, posebno onih od novčane vrednosti. Postoje (još jedan misaoni suvenir iz Ljubljane) i vrednosti neke druge vrste.

Marija Stojadinović

Categories
Blog Vesti

PrEP u Novom Sadu

 

AIDS katastrofa koja je 80-ih godina prošlog veka pogodila svet, a pre svega gej zajednicu, pokazala je kako kao društvo nismo umeli da odgovorimo na ovu epidemiju. Tada, jedno od popularnih mišljenja bilo je da je AIDS kazna od boga i da su kvir ljudi to i zaslužili. Između ostalog, zbog takvih stavova bilo je teže doći do sredstava za istraživanje ove bolesti i pronalaženja leka. Konačno, devedesetih godina je došlo do većih napredaka, a danas postoji kvalitetna antiretroviralna terapija koja kontrološe nivo virusa u telu zaražene osobe. 

Naučnici su potom shvatili da koristeći određenu kombinaciju lekova za HIV, infekcija se može sprečiti kod zdravih osoba koje sa terapijom počnu pre izlaganja HIV-u, iliti pre rizičnog seksualnog odnosa. Tako, pre 9 godina, u Americi je prvi put odobren PrEP koji služi kao prevencija za HIV, a danas može da se nađe u velikom broju zemalja sveta, pa i u Srbiji.

Šta je PrEP?

PrEP je skraćenica od Pre-Ekspoziciona Profilaksa i služi kao preventiva zaražavanja nekom bolešću, u ovom slučaju virusom HIV. PrEP je veoma efektan kada se uzima kako je prepisano (jedna tableta svakog dana u isto vreme) i u tom slučaju pruža oko 99 % zaštite, a ukoliko se uzima 4 puta nedeljno, pruža oko 96 %. Postoji i mogućnost uzimanja PrEP-a po potrebi (“event-based”) gde se uzimaju 2 tablete 2 do 24 sata pre rizičnog seksualnog odnosa i potom po 1 tableta u isto vreme svakog dana dok traju odnosi. Nakon poslednjeg, treba nastaviti sa tabletama još 2 dana. Ova varijanta je možda bolja za osobe koje retko ulaze u seksualne odnose, pa ne žele da piju tabletu svakog dana.

Važno je napomenuti da PrEP štiti isključivo od HIV virusa i ni jedne druge polno prenosive bolesti kao što su hepatitisi, gonoreja, hlamidija, sifilis itd. Iz tog razloga preporuka je da se kondomi i dalje koriste, bez obzira što se koristi PrEP. 

Zašto je važno uzimati PrEP kako je prepisan? 

PrEP mogu da piju samo fizički zdrave osobe koje nemaju HIV. PrEP nije lek za HIV, a ukoliko bi se uzimao nekontrolisano mogao bi da izazove velike probleme. Na primer, ako se uzima uz neidentifikovanu HIV infekciju, virus dosta brzo razvija rezistentnost na na neki od lekova u PrEP-u i u budućem lečenju HIV-a ne bi mogli da se koriste lekovi iz iste grupe jer jednostavno ne bi delovali. Zbog toga, PrEP se prepisuje samo osobama koje su neposredno pre razgovora sa lekarom proverile svoj HIV status. Ovo dovodi do još jedne dobre strane upotrebe leka PrEP – ljudi se redovno testiraju na HIV i ovo je jedan od najboljih načina prevencije širenja epidemije. Pored manje šanse za transmisiju, rano identifikovanje HIV infekcije dovodi do uspešnijeg lečenja i održavanja zdravlja obolele osobe. (Znamo da HIV uništava imuni sistem čoveka i u nekim slučajevima kada se HIV prekasno otkrije, ostanu trajne posledice po organizam i pored antiretroviralne terapije)

Takođe, važno je da infektolog prati vaše zdravlje i rezultate testova, jer PrEP u retkim slučajevima može izazvati probleme sa bubrezima, jetrom ili kostima, ali prestankom uzimanja lekova, ovi problemi nestaju. Najbolje je tražiti savet od lekara sa Infektivne klinike.

Kako doći do PrEP-a u Novom Sadu

PrEP je postao dosta dostupniji u Srbiji nego ranije. Ovaj blog, bar za sada, opisuje kako da dođete do njega u Novom Sadu, ali se nadam da ću skupiti proverene informacije i za ostale gradove u Srbiji. Evo kako da dođete do njega u Novom Sadu:

Prvi korak je odlazak na Institut za javno zdravlje Vojvodine (Higijenski zavod) u Futoškoj 121. Savetovalište za HIV i seksualno prenosive bolesti je na drugom spratu u sobama 54 i 69. Radno vreme je radnim danima od 7 do 13 časova. Tu treba popričati sa nekom od prijatnih savetnica, potpuno anonimno i besplatno, tako da nije potrebno nositi nikakav dokument ili novac, niti je potreban uput ili zakazivanje. Besplatni su testovi za HIV, hepatitis B, C i sifilis koje je neophodno uraditi pre nego što počne da se uzima PrEP, a u delu iznad je opisano zašto je to važno. Ukoliko obavestite savetnicu da ste zainteresovani za uzimanje PrEP-a, ona može da sazna vreme kada možete da odete na infektivnu kliniku (Hajduk Veljkova 1, žuta zgrada iza Poliklinike) sa svim neophodnim rezultatima i porazgovarate sa doktorkom tamo.

Sem testova u Higijenskom zavodu, privatno treba proveriti kreatinin i ureu iz krvi (cena je oko 200 dinara). Ovo je važno kako bi doktorka na infektivnoj klinici znala da su vam bubrezi u redu. U nekim slučajevima mogu vam zatražiti i druge analize, poput testa funkcije jetre, ali ovo ćete videti u razgovoru sa lekarkom (pišem u ženskom rodu jer sam ja i na Infektivnoj klinici i u Higijenskom zavodu razgovarao sa lekarkama, što ne isključuje da tu možda rade i lekari). Ukoliko je sve u redu, infektološkinja će napisati izveštaj sa kojim možete da kupite PrEP za 3 meseca (do 3 kutije). Sa tim papirom odlazite u “Benu” apoteku u Hajduk Veljkovoj pored dečije bolnice. Cena jedne kutije sa 30 tableta košta 50 evra oko 5.800 dinara. Nakon 3 meseca, neophodno je da se ponove sve analize kako bi ponovo dobili izveštaj za kupovinu PrEP-a.  

Šta je PEP?

PEP je skraćeno od Post-Ekspoziciona Profilaksa, što znači da on može da spreči (HIV) infekciju nakon izlaganja virusu. PEP se uzima najkasnije u roku od 72 sata nakon izlaganja HIV-u, ali je najefektiniji ukoliko se počne uzimati u prvih 24 sata. Doktorka u Infektivnoj klinici mi je objasnila da je potrebno doći na razgovor radi procene rizika, ali da ona ne može da izda recept za ovaj lek i da se na tržištu može naći za oko 500 evra.

Ovo je neophodno promeniti u Srbiji. U većini evropskih zemalja i PrEP i PEP su besplatni ili koštaju i do 30 puta manje nego kod nas. Realna cena PrEP-a ne prevazilazi 10 ili 15 evra, a PEP je kombinacija PrEP-a i još jednog leka. Neophodno je ovaj lek učiniti dostupnijim našim građanima i ovo bi trebalo da bude deo nacionalnog plana za preventivu širenja epidemije HIV-a i AIDS-a. Ova preventiva postoji, i ne sme da bude skupa.

U=U
Undetectable = Untransmitable iliti
PCR negativan = Neprenosivo

Danas postoji kvalitetna antiretroviralna terapija koja kontroliše nivo HIV virusa u telu zaražene osobe. Cilj je da se virulencija spusti na toliko nizak nivo u organizmu da ne može da se detektuje PCR testiranjem krvi. U većini slučajeva to se postiže već posle 6 meseci od početka uzimanja lekova. Ovaj status “undetectable viral load” treba održati redovnim uzimanjem terapije jer tada HIV više nema negativan uticaj na organizam i imuni sistem, a zaražena osoba više ne može da prenese HIV drugoj osobi seksualnim putem. (Ukoliko je jednom partneru cilj da se zaštiti samo od HIV-a, onda nakon što njegov HIV pozitivni partner postane “PCR negativan”, više nema potrebe da koristi PrEP).

Autor teksta: Tibor Miglinci

Categories
Vesti

Društveni centar ponovo otvara svoja vrata!

Posle kratke praznične pauze vrata Društvenog centra se otvaraju u sredu 20. januara.

U petak nas očekuje veče društvenih igara, a u subotu družilište. Oba događaja počinju u 18h i trajaće do 20:30.

Zamolili bismo vas da u skladu sa aktuelnim merama za sprečavanje širenja COVID-19 pandemije ponesete svoje zaštitne maske.

Društveni centar će do daljnjeg raditi sredom, četvrtkom, petkom i subotom od 17:00 do 20:30h. Ukoliko bude bilo promena obavestićemo vas na vreme.

Vidimo se na događajima!

Categories
Vesti

Završen projekat ,,Rocky Horror Novi Show‘‘

Projekat ‚‚Rocky Horror Novi Show‘‘ sproveden je u periodu od septembra do decembra 2020. godine, kada je grupa od 20 mladih uzrasta od 15 do 30 godina kroz dugoročni program omladinskog rada promišljala o zastupljenosti i vidljivosti pripadnika i pripadnica marginalizovanih grupa mladih u programima kulture u Novom Sadu, inspirisana mjuziklom ‚‚Rocky Horror Show‘‘.

Ideja za projekat nastala je upravo u društvenom centru IZAĐI, po opažanju LGBT mladih da njihovi vršnjaci i vršnjakinje nisu u dovoljnoj meri predstavljene i vidljive u programima kulture u Novom Sadu, kao i da su aktuelni programi kulture nedovoljno dostupni svima, a još je manje mogućnosti da pripadnici i pripadnice ugroženih grupa mladih same kreiraju kulturni sadržaj.

U septembru i oktobru održan je niz od 5 radionica u okviru kojih su učesnici i učesnice uz podršku omladinskih radnika analizirali društvene privilegije, preispitivali aktuelne norme, stereotipe i predrasude i promišljali o načinima za suprotstavljanje diskriminaciji. Zajedno su pogledali film ‚‚Rocky Horror Picture Show‘‘ i u okviru radnih grupa radili na unapređenju znanja, veština i stavova potrebih za osmišljavanje rimejka mjuzikla. Mladi su pripremali nacrt scenarija rimejka mjuzikla, a uz podršku stručnih saradnica Jelene Alempijević i Vesne Pašćanović učili su o oslobađanju tela na sceni, plesu i kreiranju koreografije. Učesnik programa Ognjen Stojić sproveo je niz radionica o dregu i upotrebi šminke.

Epidemiološke okolnosti uticale su na prvobitni plan koji je podrazumevao pripremu i izvođenje rimejka mjuzikla na pozorišnoj sceni, a dodatno pooštrenje mera za sprečavanje širenja epidemije i realna potreba učesnika i učesnica da se posvete obrazovnim ili radnim obavezama i obezbede svoju egzistenciju uticale su na revidiranje plana za sprovođenje projekta. I pored ovih prepreka, učesnici i učesnice programa navode da im je učešće u programu ‚‚Rocky Horror NS‘‘ bilo značajno zbog udruživanja sa jednako motivisanim mladima iz Novog Sada i izlaska iz zone komfora kroz kritičko razmišljanje o društvenim normama i diskriminaciji, ples, dreg i timski rad. Iskustvo sprovođenja ovog pilot projekta pomoći će nam da buduće programe učinimo još efektnijim, da zajedničkim snagama utičemo na dostupnost programa kulture svim građanima i građankama Novog Sada, kao i da unapredimo prilike za mlade pripadnike i pripadnice marginalizovanih društvenih grupa da učestvuju u kreiranju programa kulture, da budu adekvatno predstavljeni i vidljivi kroz njih.

Partneri koji su podržali sprovođenje projekta uključuju plesno udruženje ‚‚Gruv‘‘, udruženje mladih ‚‚BalkanIDEA Novi Sad‘‘, Rusinski kulturni centar, plesni kolektiv ‚‚Pokretnica‘‘ i EDIT centar. Projekat je sproveden uz finansijsku podršku Kancelarije za mlade Gradske uprave za sport i omladinu Grada Novog Sada, u okviru konkursa za sprovođenje Lokalnog akcionog plana za mlade.

Categories
Vesti

Autonomni Festival Žena učestvovanje na tribini i gostovanje na RNS1

Autonomni Festival Žena se održava u Novom Sadu od 21.9. do 10.10. u knjižari Bulevar books. Četvrtog dana festivala Jelena Mitrović, koordinatorka programa javnog zagovaranja je učestvovala na tribini o lezbejkama, biseksualnim ženama, kao i o transrodnim ženama zajedno sa Minjom Pavlović iz LABRIS-a i Marijom Radoman ispred Instituta za sociološka istraživanja.

Pre same tribine Jelena je imala priliku da gostuje u emisiji Letnje popodne, na Radio Novi Sad 1.

Sa voditeljkom Milicom Kravić razgovarala je o nedavno pokrenutoj peticiji za usvajanje Zakona o građanskom partnerstvu, diskriminaciji koju biseksualne žene, lezbejke i trans žene doživljavaju unutar zajednice i van, a i o izazovima koji su danas prepreka na putu aktivistkinjama i aktivistima.

Na kraju samog razgovora Jelena je poručila kakvu Srbiju želi da vidi, a da bude udobna podjednako za sve, bez obzira na različitosti.

Celo gostovanje preslušajte u plejeru:

Categories
Vesti

Srbija ispunila samo 33% prava LGBTI* osoba

ILGA-Europe je 14.maja predstavila #RainbowEurope mapu koja prikazuje situaciju LGBTI* osoba u 49 zemalja Evrope. Srbija se nalazi na 26. mestu sa tek 33% ispunjenih prava LGBTI* osoba.
Za istraživanje je korišteno 67 kriterijuma podeljenih u 6 kategorija, koje možete da pronađete na kraju teksta i vidite šta je u Srbiji ispoštovano, a šta ne. Detaljno su analizirani svi zakoni koji obuhvataju LGBTI* populaciju i koji bi trebali da obuhvataju.
Da bi se poboljšala pravna i politička situacija LGBTI* osoba u Srbiji, ILGA-Europe preporučuje:
1. Osigurati da nacrt Zakona o registrovanom partnerstvu radi priznavanja i zaštite istopolnih parova bude donešen i da se efikasno primenjuje.
2. Omogućavanje jednakog pristupa medicinski potpomognutim reproduktivnim tretmanima za sve parove i pojedince.
3. Razvijanje pravednog, transparentnog pravnog okvira za pravno prepoznavanje roda, zasnovanog na procesu samoodređenja i oslobađanje od nametnutih zahteva (poput sterilizacije, GID / medicinske dijagnoze ili hirurške / medicinske intervencije)
4. Zabrana medicinske intervencije nad maloletnim interseks osobama kada intervencija nije potrebna ili se može izbeći ili odložiti dok osoba sama ne odluči da to uradi.
Na ovom linku možete da pronađete sve opširnije.
PODELA PO KRITERIJUMIMA ( % ispunjenosti )
➡️ Ravnopravnost i nediskriminacija (48%) (na šta se odnosi / na koga)
❎Ustav (seksualna orijentacija)
✅ Zapošljavanje (seksualna orijentacija)
✅Roba i usluge (seksualna orijentacija)
✅Obrazovanje (seksualna orijentacija)
✅Zdravlje (seksualna orijentacija)
❎ Terapija konverzije (seksualna orijentacija)
✅Postojanje tela zaduženih za ravnopravnost (seksualna orijentacija)
❎ Akcioni plan za jednakost (seksualna orijentacija)
❎Ustav (rodni identitet)
✅Zapošljavanje (rodni identitet)
✅Robe i usluge (rodni identitet)
✅Obrazovanje (rodni identitet)
✅Zdravlje (rodni identitet)
❎Terapija konverzije (rodni identitet)
✅Postojanje tela zaduženih za ravnopravnost (rodni identitet)
❎ Akcioni plan za ravnopravnost (rodni identitet)
❎ Zakon (rodni izraz)
❎Ustav (polne karakteristike)
❎Zapošljavanje (polne karakteristike)
❎Roba i usluge (polne karakteristike)
❎Obrazovanje (polne karakteristike)
❎Zdravlje (polne karakteristike)
❎Postojanje tela zaduženih za ravnopravnost (polne karakteristike)
❎Akcioni plan za jednakost (polne karakteristike)
❎ Davanje krvi
➡️ Porodica (0%)
❎Ravnopravnost u brakovima
❎Registrovano partnerstvo (slična prava na brak)
❎Registrovano partnerstvo (ograničena prava)
❎Zajednički život
❎Nema ustavnog ograničenja braka
❎Zajedničko usvajanje
❎Usvajanje deteta od strane drugog roditelja
❎Automatsko prepoznavanje roditelja
❎Medicinski potpomognuta oplodnja (parovi)
❎Medicinski potpomognuta oplodnja (pojedinačno)
❎Priznavanje trans roditeljstva
➡️ Zločin mržnje i govor mržnje (38%)
✅Zakon o zločinu iz mržnje (seksualna orijentacija)
✅Zakon govora mržnje (seksualna orijentacija)
❎Politika borbe protiv mržnje (seksualna orijentacija)
✅Zakon o zločinu iz mržnje (rodni identitet)
❎Zakon o govoru mržnje (rodni identitet)
❎Politika borbe protiv mržnje (rodni identitet)
❎Zakon o zločinu iz mržnje (interseks)
❎Politika borbe protiv mržnje (interseks)
➡️ Pravno prepoznavanje roda i telesni integritet (15%)
✅Postojanje zakonskih mera
❎Postojanje administrativnih postupaka
❎Promena imena
❎Nema starosnih ograničenja, promena imena
❎Samoopredeljenje
❎Nije potrebna dijagnoza poremećaja rodnog identiteta / psihološko mišljenje
❎Nije potrebna obavezna medicinska intervencija
✅Nije potrebna obavezna hirurška intervencija
❎Nije potrebna obavezna sterilizacija
❎Nije obavezan razvod
❎Nema starosnih ograničenja
❎Zabrana medicinske intervencije pre nego što dete bude sposobno da se informiše (intersek)
❎Depatologizacija
➡️ Prostor civilnog društva (100%)
✅Održan javni događaj, nema državne opstrukcije slobode okupljanja (3 godine)
✅Održan javni događaj, dovoljno je zaštite (poslednje 3 godine)
✅Udruženja deluju, nema opstrukcije države za udruživanje slobode (poslednje 3 godine)
✅LGBTI branitelji ljudskih prava nisu ugroženi
✅Nema zakona koji ograničavaju spoljno finansiranje
✅Nema zakona koji ograničavaju slobodu izražavanja (nacionalni / lokalni)
➡️ Azil (privremena zaštita) (33%)
✅Zakon (seksualna orijentacija)
❎Politika / druge pozitivne mere (seksualna orijentacija)
✅Zakon (rodni identitet)
❎Politika / druge pozitivne mere (rodni identitet)
❎Zakon (interseks)
❎Politika / druge pozitivne mere (interseks)
Detaljnje o kriterijumima ➡️ https://www.rainbow-europe.org/about
Categories
Vesti

Bezbedni prostori za LGBTI* zajednicu širom sveta

Nevladina LGBTI* organizacija Safe Space Alliance iz Nelsona (Novi Zeland) od svog osnivanja radi na kreiranju bezbednih i sigurnih prostora širom sveta. Pored toga cilj im je da na jednom mestu skupe što više prostora koje zajednica može da koristi/posećuje.

Alati koji su dostupni na njihovom sajtu jesu interaktivna mapa na kojoj možete da vidite sve do sada skupljene informacije o prostorima i ukoliko negde budete putovali npr. u Hrvatsku na mapi možete da vidite LGBTI* mesta. Takođe, ono što još možete da pronađete jesu različiti resursi kako vi sami možete da kreirate bezbedno i sigurno mesto za ljude iz zajednice.

Od danas se i naš Društveni centar nalazi na toj mapi.

Ukoliko znate neki prostor/mesto koje bi trebalo da se doda pišite nam na jelena@izadji.rs.