savetovaliste@izadji.rs
Categories
Blog

Diskriminacija i njene posledice

Diskriminacija i drugi vidovi nasilja deo su svakodnevice LGBTI* osoba. Rezultati istraživanja konzistentno ukazuju na to da oni češće trpe zlostavljanje u odnosu na svoje heteroseksualne vršnjake tokom školovanja. Navedeni trend nastavlja se i kasnije u životu, na šta nam ukazuju pregledni članci o diskriminaciji pri zapošljavanju. LGBTI* osobe imaju 40% manju šansu da će dobiti pozitivan fidbek i/ili poziv na razgovor u odnosu na heteroseksualne kandidate iako u CV imaju navedene jednake kvalifikacije. 

Prema rezultatima istraživanja, kojih je malo u našoj zemlji, 49% stanovništva homoseksualnost smatra bolešću. U izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2016. godinu konstatovano je da su osobe sa invaliditetom, Romi i LGBTI* osobe najugroženije kada su u pitanju ljudska prava. Bitno je napomenuti i da u Srbiji nema zvaničnih podataka o broju krivičnih dela motivisanih homofobijom, transfobijom i bifobijom. Situacija je dodatno komplikovana činjenicom da se nasilje i pretnje nasiljem intenziviraju kada se LGBTI* osobe organizuju i javno govore o svojim iskustvima. Najave događaja koji za cilj imaju pružanje podrške LGBTI* osobama i informisanje su redovno praćeni uvredljivim i pretećim komentarima na društvenim mrežama. 

Povezano sa prethodno navedenim rezultatima važno je pomenuti i studije koje se bave psihosocijalnim problemima sa kojima se LGBTI* osobe izložene viktimizaciji susreću. Mladi sa iskustvom viktimizacije imaju više skorove na skali depresivnosti, anksioznosti i niže zadovoljstvo životom u odnosu na opštu populaciju i skloniji su izostancima i prekidu školovanja. Kod LGBTI* osoba se u većoj učestalosti u odnosu na heteroseksualne vršnjake javljaju problemi depresivnosti, anksioznosti, poremećaji ishrane, zloupotreba psihoaktivnih susptanci, suicidalna ideacija, samopovređivanje i pokušaji suicida.

Model manjinskog stresa jedan je od načina da se objasni visoka prevalenca psihosocijalnih problema LGBTI* osoba. One su, naime, pored univerzalnih stresora zajedničkih svima izloženi i setu specifičnih stresora zbog stigmatizovanog seksualnog i rodnog identiteta. Specifični manjinski stresori uključuju širok dijapazon različitih iskustava kao što su internalizovana homofobija, prikrivanje identiteta, strah od odbacivanja, viktimizacija zasnovana na predrasudama i dr.

Uprkos tome što postoje brojne studije sa rezultatima sličnim onim gorepomenutim, reakcija na objavljivanje takvih rezultata obično ide u smeru prebacivanja odgovornosti na žrtve i minimiziranja njihovog iskustva, te će se neretko čuti nešto poput:

– „Ko im je kriv, ne bi ih niko dirao da su u svoja četiri zida“

– „Kao da drugi to ne doživljavaju, sad su oni nešto posebno“

– „Uvek traže neka posebna prava“

Da li borbom za svoja prava ugrožavaju prava onima koji ih već poseduju? Otkud toliki strah i bes među većinskom populacijom? Predrasude prema seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu bazirane su na kulturnim i socijalnim normama i očekivanjima vezanim za rodne uloge. Strah i bes su najčešće reakcije na izlaženje iz zadatih okvira i nekonformiranje tim rigidnim očekivanjima. Za predrasude je još karakteristično da su zasnovane na zabludama i teško proverljivim stavovima, imaju snažnu afektivnu komponentu, te ih je teško samo putem naučno zasnovanih argumenata menjati, ali je to svakako važan i prvi korak. U istraživanju na studentskoj populaciji 60% ispitanika navodi da smatra da je osnovni razlog negativnih predrasuda nedostatak informacija Isključivost u razmišljanju takođe je svojstveno predrasudama, te tako ne iznenađuje da su osobe sa predrasudama sklone otpisati čitav spektar iskustava specifičnih LBGTI* osobama koje pretpostavlja model manjinskog stresa.

Coker, T. R., Austin, S. B., & Schuster, M. A. (2010).The health and health care of lesbian, gay and bisexual adolescents. Annual Review of Public Health. Research on Adolescent Sexual Orientation: Development, Health Disparities, Stigma, and Resilience, 31, 457-477.

Flage, A. (2019). Discrimination against gays and lesbians in hiring decisions: a meta-analysis. International Journal of Manpower.

Fulginiti, A., Rhoades, H., Mamey, M. R., Klemmer, C., Srivastava, A., Weskamp, G., & Goldbach, J. T. (2020). Sexual Minority Stress, Mental Health Symptoms, and Suicidality amnog LGBTQ Youth Accessing Crisis Services. Journal of Youth and Adolescence

Hubbard, R. R., Snipes, D. J., Perrin, P. B., Morgan, M. R., DeJesus, A., & Bhattacharyya, S. (2013). Themes in Heterosexuals Responses When Challenging LGBT Prejudice. Sexuality Research and Social Policy, 10, 269-278.

Izveštaj o napretku Srbije za 2016. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom i socijalnom komitetu i Komitetu Regiona – Saopštenje o politici proširenja EU u 2016. godini. http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i CESID (2012). Izveštaj o istraživanju javnog mnenja Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji.  http://ravnopravnost.gov.rs/jdownloads/files/izvestaj_diskriminacija__cpe_cesid_undp_decembar_2012.pdf

Russell, S. T., & Fish, J. N. (2016). Mental Health in Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender (LGBT) Youth. Annual Review of Clinical Psychology, 12, 465-487.

Toomey, R. B., Ryan, C., Diaz, M., Card, N. A., & Russell, S. T. (2013). Gender-Non-conforming Lesbian, Gay, Bisexual, and Transgender Youth: School Victimization and Young Adult Psychosocial Adjustment. Psychology of Sexual Orientation and Gender Diversity, 1 (S), 71-80.

Autorka teksta: Jovana Kovač, dipl. master psiholog