savetovaliste@izadji.rs
Categories
Blog

Partnersko nasilje u istopolnim partnerskim odnosima

Partnerski odnos vezuje se za neke od najnežnijih emocija. Međutim ovaj odnos neretko može obilovati i neprijatnim emocijama, pa čak i nasiljem. 

Važno je napomenuti da partnersko nasilje ne podrazumeva samo fizičko nasilje, na koje se najčešće pomisli. Ono može biti i emocionalno, psihološko, seksualno, kriminalno uznemiravanje odnosno proganjanje i pretnje. Iako i žrtva i nasilnik imaju tendenciju skrivanja ovakvih elemenata njihove relacije, fizičko nasilje je ponekad najlakše uočljivo zbog povreda koje su vidljive golim okom. Ove povrede mogu biti toliko ozbiljne da ugrožavaju život osobe,  pa je ovom vidu partnerskog nasilja posvećeno više pažnje u odnosu na druge vrste nasilja. Primarno je sačuvati život kao najdragoceniji. Međutim, ne treba zanemariti ni druge vidove nasilja u kojima se žrtva oseća nemoćno, poniženo i uplašeno, a to je neretko obrazac kojem biva učestalo izložena. Posledice bivaju dugotrajne. Narušavanje zdravlja osobe, i psihičkog i fizičkog, depresije, suicida.

U današnje vreme tema partnerskog nasilja dobila je više pažnje i prostora. Put do toga nije bio ni malo lak, praćen je mnogobrojnim žrtvama čije su priče dotakle većinu. Žrtve čiji se glas do tada nije čuo, dobile su priliku da se za njih zna, da se zna kako su živele, ko su bile i šta im se dogodilo. Njihov glas doveo je do velikih promena, uvođenja zakona, osmišljavanja zaštite i prevencije. Nastaju centri koji se bave podrškom, smeštaji koji izmeštaju osobu u sigurnu okolinu. Ove žrtve spasile su mnoge sledeće. Iako razvoj ide u dobrom pravcu, dug put nas deli od zamišljenog cilja, a to je da svaka žrtva zna i ima mogućnost, kome da se obrati i da će joj biti pružena adekvatna zaštita. 

U prvi mah, na pomen partnerskog nasilja najčešće se pomisli na heteroseksualne odnose. Važno je znati da se to događa i u homoseksualnim odnosima gde žrtvama biva još teže. Ovakvi odnosi nisu u dovoljnoj meri prepoznati od strane zajednice niti je njihov status pravno regulisan pa samim time izostaje i zaštita. Većina nas želi uhvatiti svog partnera za ruku i pokazati ga ponosno svima ili samo se prošetati ulicom nedeljom posle podne. A da li to svi i možemo? Teško je govoriti o homoseksualnoj orijentaciji, a  ne pomenuti diskriminaciju. Česta izloženost osudama, fizičkom i psihološkom nasilju od strane pojedinaca ili grupe, isključivanje. Iako zakon reguliše pitanja diskriminacije, iskustva mnogih homoseksualaca govore da je u praksi, kada su oni u pitanju, to drugačije. To dovodi do nepoverenja u institucije sistema. 

Kada govorimo o gej i lezbejskoj populaciji i partnerskom nasilju, važno je napomenuti šta je to drugačije u partnerskim odnosima. Pa ne baš puno toga. Svaka osoba je jedinstvena, a dve osobe upravo tako ostvaruju i svoj jedinstveni emotivni odnos. Kao i heteroseksualni parovi i homoseksualni parovi ostvaruju intimne odnose, koji mogu varirati po dužini i formi, u smislu zabavljanja ili zajedničkog života. Na razliku nailazimo kada  govorimo o braku, sa  ili bez dece, pa i stepenu neprihvaćenosti od porodice, prijatelja i društvene zajednice.  Nemogućnost da istopolni parovi imaju decu, da odnosi budu pravno regulisani pa samim time da uživaju i prava koja kao porodica treba da postoje je trn u oku.

Razlike koje postoje tiču se uređenja odnosa ali ne toliko i same dinamike. Zbog toga ne postoje razlike u utvrđenim obrascima partnerskog nasilja između homoseksualnih i heteroseksualnih parova, ali postoji u vidu zaštite. 

Postoji nastojanje da se partnerski odnosi istopolnih parova regulišu zakonom. Takav predlog nije još usvojen. Kada bi homoseksualni odnosi bili regulisani zakonom, nasilje samo po sebi ne bi nestalo, kao što nije nestalo ni u heteroseksualnim odnosima. Međutim, na taj način bilo bi vidljivo pravnom sistemu. Dobili bi status člana porodice, a Zakonom koji se odnosi na brak i porodicu, bila bi obezbeđena i zaštita od nasilja u porodici.

Iako navedeni zakon ne postoji, nasilje uvek treba prijaviti.  Nema opravdanja za fizičko nasilje. Proveravanje kretanja, razgovora, društvenih mreža i telefona, praćenje, kontrolisani pristup novcu, nisu u redu. Socijalna izolazija kao čest indikator, čini osobu ranjivijom, pa samim tim podložnom partnerskom nasilju. Nekada je teško uperiti prst i odrediti precizno čin nasilja, to prepuštamo nadležnim službama, ali uvek možemo da se oslonimo na emocije. U zdravom partnerskom odnosu ne smeju da budu intnenzivne emocije straha, poniženja, nemoći, zavisnog položaja u odnosu na partnera ili izvršavanja prislinih radnji. Sistem podrške LGB osobama se širi iz dana u dan. Treba istaći važnost društvenih centara, organizacija, savetovališta, omladinskih radnika koji stoje na raspolaganju. 

Osobe koje proživljavaju nasilje nisu same!  

Literatura:

Gajin Saša, Model zalokona o gradjanskom partnerstvu, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, April 2020

Ministarstvo unutrašnjih poslova, http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/gradjani/saveti/!ut/p/z0/fY3LCoMwEEV_RSiuJ9pW7NJVoA8KdVGbTZjGIGPDJGqUfn7zBV1dDhzOBQUdKMaNBozkGV3il6r0_XSrCinKS30QhWiqRtbiWJey2EO7zPrR6t0VI8MZ1H875WicJtWAMp6j_Ubowvp2ZLRLl5yL4I2NjLkYZuxHZMrFgpuNaRkXcqPN1iz42fdkCMJHPn8jiaYB/ 

Alberta Justice Communications (2008). Domestic violence handbook.

Potter-Efron, R. T. (2015). Handbook of anger management and domestic violence offender treatment. Taylor & Francis, Routledge.

Autorka teksta: Sara Saša, dipl. psiholog