savetovaliste@izadji.rs
Categories
Blog

Porodični odnosi i autovanje

Šta je autovanje i zašto je važno?

Autovanjem nazivamo proces tokom kog osoba sebe identifikuje i predstavlja se kao homoseksualna ili trans osoba – porodici, prijateljima, društvenoj zajednici.

Prema mnogobrojnim autorima, autovanje prema roditeljima predstavlja jednu od najvažnijih životnih prekretnica u životu mladih LGBT osoba. Ovo je za mlade osobe važan korak jer predstavlja istupnicu i prvi stepenik ka razvoju integrisanog identiteta. Autovanju je najčešće prethodio određeni period psihološke pripreme, konfuzije i nelagodnosti mlade osobe. Sam čin javnog saopštavanja svog seksualnog i/ili rodnog identiteta najčešće je praćen osećanjima anksioznosti i nesigurnosti, kao i straha od negativnih reakcija i odbacivanja od strane najbližih.

Koje promene se dešavaju na nivou porodičnog sistema?

Kada dođe do autovanja, za članove porodice je to u najvećoj meri iznenađujuće. Iako određen broj roditelja izjavljuje da je neke znakove seksualnog i/ili rodnog identiteta svog deteta primećivalo i ranije, najveći broj njih autovanje mlade osobe doživi kao iznenađenje i šok. U tom smislu, članovima porodice je takođe potrebno neko vreme da ovu informaciju procesuiraju i obrade (nekad su za to potrebni meseci, a nekada čak i godine). Osećanje šoka i neverice praćeno je zbunjenošću, pitanjima da li je porodica na neki način tome doprinela, da li se seksualni i rodni identitet može promeniti, da li postoji nešto što oni mogu da učine i sl. Kada članovi porodice shvate konačnost ovog procesa, može se javiti otpor, ljutnja, krivica ili depresija. Ova osećanja su normalna i očekivana i ukazuju na proces tugovanja kroz koji članovi porodice prolaze – tugovanje zbog očekivanja koja su imali o svom detetu (bratu, sestri), zbog budućnosti kojoj su se nadali, a za koju sada smatraju da se neće ostvariti (npr. Venčanje deteta, uloga bake i deke i sl.). Takođe, ovaj proces praćen je i osećanjima straha i zabrinutosti – kako za fizičku bezbednost i zdravlje LGBT člana porodice, tako i za njegovu budućnost u diskriminatornom i homofobnom društvu.

Autovanje mlade LGBT osobe ne izaziva promene samo na individualnom planu svakog člana porodice, već i na svim nivoima porodičnog sistema. Ove promene se odnose na način komunikacije, redefinisanje uloga i pravila koja su do tada važila u porodici (kako se ponašati kao LBGT član porodice, kako biti porodica sa LGBT članom u široj porodičnoj i socijalnoj sredini itd.), porodičnih verovanja, očekivanja… Različiti načini suočavanja i različita brzina prihvatanja novog identiteta člana porodice mogu dovesti do privremenog udaljavanja, smanjenja komunikacije ili pak, pojačanih konflikata između članova porodice. Naravno, autovanje mlade osobe može, na kraju, dovesti i do pozitivnih promena u porodičnom sistemu – većeg razumevanja i toleranicije, te jačanja porodičnih odnosa i otvorenije komunikacije. Članovi porodice se tada osećaju slobodno da budu ono što jesu, osećaju prihvatanje i razumevanje, te porodicu više nego ikada doživljavaju kao utočište i sigurnu bazu.

Osim promena na individualnom planu i na polju porodičnih odnosa, promene se dešavaju i u odnosu porodice kao sistema sa spoljašnjom sredinom (komšije, rođaci, prijatelji, poznanici). Na ovom planu, pred porodicu se stavlja zahtev prihvatanja i javnog komuniciranja svog novog, porodičnog identiteta (porodica sa LGBT članom), što često podrazumeva promene u socijalnoj mreži porodice – udaljavanje od nekadašnjih prijatelja i poznanika koji ne pokazuju razumevanje i podršku, te povezivanje sa članovima drugih porodica LGBT zajednice.

Kako olakšati ove promene svim članovima porodice?

Na prvom mestu, važno je biti otvoren i imati razumevanja, kako za LGBT člana porodice, tako i za sebe. Kada je u pitanju član porodice koji se autovao, koliko god da smo zbog toga ljuti, iznenađeni ili razočarani, treba da imamo u vidu količinu hrabrosti koju je to iziskivalo – biti ono što jesi uprkos strahu od odbacivanja tebi najbližih, članova porodice. Ovaj čin treba da posmatramo kao izraz poverenja i traženje prihvatanja i podrške, a ne kao bunt, bezobrazluk ili napad na porodične vrednosti. Kada su u pitanju članovi porodice, veoma je važno da sebi damo vremena za obradu novih informacija i svih osećanja koja to sa sobom nosi. Ukoliko osetimo da je to ne možemo sami, pomoć i podršku možemo potražiti i kod psihologa.

Veoma važan faktor u procesu prihvatanja novog identiteta člana porodice jeste informisanje o istom. Sasvim je normalno da se u periodu autovanja mlade osobe kod članova porodice jave mnogobrojna pitanja i nedoumice. Kako bismo bolje razumeli sa čim se suočava mlada LGBT osoba i šta očekuje nas kao porodicu, možemo potražiti odgovarajuću literaturu na internetu, pogledati nekoliko filmova sa ovom tematikom, potražiti lične priče i iskustva osoba koje su se autovale u javnosti ili kontaktirati neku od organizacija u zajednici koja pruža podršku LGBT osobama i njihovim porodicama.

Istraživanja pokazuju da je jedan od ključnih faktora za lakšu tranziciju porodice i integrisanje njihovog novog identiteta otvorena komunikacija i razgovori sa članovima porodice o tome kako se osećaju, šta ih brine, zbog čega strahuju i sl. Na ovaj način članovi porodice pružaju podršku jedni drugima, ali i redefinišu dotadašnji porodični identitet, zajedno grade nove porodične uloge i dogovaraju se oko novih pravila (kako se obraćamo jedni drugima, kako razgovaramo o partnerskim odnosima i seksulanosti, kako komuniciramo svoje potrebe i očekivanja i sl.).

Takođe, veoma značajan resurs mogu biti i grupe podrške. Povezivanje sa ljudima sa istim ili sličnim iskustvom, članovima porodice često bude lekovito – vide da nisu sami, da se drugi ljudi osećaju slično kao i oni, te dobiju emotivnu podršku i praktične savete za lakše suočavanje sa situacijom u kojoj se u tom trenutku nalaze.

Na kraju, najvažnije je znati da niste sami i da u bilo kom trenutku možete da se obratite stručnjaku koji će vam pomoći da lakše izađete na kraj sa svojim osećanjima. Iako je zahtevno i predstavlja izazov za celu porodicu, ne treba gubiti iz vida pozitivne ishode uspešnog prevladavanja ove krize – bolji i kvalitetniji odnosi, osećaj pripadnosti i psihološko blagostanje svih članova porodice.

 

Literatura:

Srdanović Maraš, J. i Marković, V. (2019). Priručnik za rad sa mladim LGBT osobama i njihovim porodicama, Grupa Izađi.

Willoughby, B., Doty, N., & Malik, N. (2008). Parental Reactions to Their Child’s Sexual Orientation Disclosure: A Family Stress Perspective. Psychology Press, 8, 70-91.

Baptist, J., & Allen, K. (2008). A Family’s Coming Out Process: Systemic Change and Multiple Realities. Springer Science+Business Media, 30, 92-110.

Luke, M., & Goodrich, K. (2015). Workinf with Family, Friends and Allies of LGBT Youth. Journal for Social Action in Counseling and Psychology, 7, 63-83.

Autorka teksta: Gordana Jandrić, dipl. master psiholog